Biti barem kao Ebu Sufjan prije islama, ako već ne možemo bolje

Jedan dan malena Fatima, r.a., dođe svome ocu Muhammedu, a.s., plačući. “Ošamario me je Ebu Džehl” – reče Fatima. Poslanik, a.s., reče: “Idi Ebu Sufjanu i reci mu šta ti se desilo!”

Nakon smrti Abdulmutalliba, djeda Muhammeda, a.s, koji je bio neprikosnoveni vođa i autotitet Kurejšija, Mekka je zapala u jedno stanje natjecanja između dvije porodice koje su smatrale da svaka od njih polaže pravo da upravlja gradom. Prva od tih porodica, bila je Benu Abdu Menaf kojoj je pripadao i sam Muhammed, a.s., a druga Benu Mahzum, čiji je najpoznatiji izdanak Amr ibn Hišam, poznatiji kao Ebu Džehl. To stanje netrpeljivosti, nekada je bilo na ivici sukoba, kao što je slučaj kod renoviranja Kabe i postavljanja hadžeru-l-esveda, kada je Allahovim emerom, Muhammed, a.s., kao mladić, svojom mudrošću i ugledom  smirio strasti i riješio problem koji je veoma lahko mogao eskalirati u sveopći rat. Ono što ih je najviše zadržavalo da se otvoreno sukobe jeste,činjenica da bi time bio ugrožen njihov ekonomski status, jer je Mekka kao središte idolopoklonika imala ogromne prihode od ljudi koji su donosili darove svojim božanstvima u Kabi i oko nje, ali i približno isti broj saplemenika spremnih za borbu. Međutim, nakon što je Muhammed, a.s., obznanio svoju poslaničku misij, stvari su se, donekle, promijenile, u korist Benu Abdu Menafa, iako je Muhammed, a.s., imao otpor i od svojih saplemenika, pogotovo  od potklana Benu Umejje, čiji naizrazitiji član je bio Ebu Sufjan.

Ebu Sufjan je bio prijatelj u djetinjstvu sa Muhammedom, a.s., ali se žestoko usprotivio njegovom pozivu, prvenstveno iz razloga koji navode svi oni koji se suprostavljaju poslanicima, a to je kako nam govori Kur'an: “Hoće vas vradžbinama svojim iz zemlje vaše izvesti i  uništiti vaš način življenja.“ (Taha 63.) S druge strane, Ebu Džehl je samim tim što je Poslanik, a.s., pripadao rivalskoj porodici, mrzio Muhammeda, a.s. Prenosi se da je Ebu Džehl tri noći dolazio pred kuću Poslanika, a.s., i slušao ga kako uči Kur`an. Svaku noć bi susreo jednog pripadnika svoje porodice koji bi ga ukorio zašto to radi, a njima zabranjuje, te da bi on kao vođa plemena trebao biti primjer ostalim pripadnicima plemena. Ebu Džehl je prvu i drugu noć obećavao da neće više ići i slušati Poslanika, a.s., ali kad je treću noć „ulovljen“ od strane istog čovjeka, rekao je:  „Slušaj me ti! Muhammed je bio poznat među nama kao El Emin i Benu Abdu Menaf je imao i druge velikane, ali imali smo i mi, Benu Mahzum, svoje velikane. Oni su pokazali hrabrost u borbi, a pokazali smo je i mi. Ni u čemu nas nisu pretekli. A sada, kada se Muhammed proglasio poslanikom, kako da odgovorimo na to mi Mahzumije, kako da im se revanširamo?“

Ebu Sufjan se borio protiv Poslanika, a.s., da bi sačuvao povlastice koje je imao, ali to nije značilo da nije poštovao Muhammeda, a.s. Čak se jednom otvoreno sukobio sa Ebu Džehlom s kojim je dijelio iste stavove po pitanju poslaničke misije Muhammeda, a.s. Naime, jedan dan, malena Fatima, r.a., dođe svome bab Muhammedu, a.s., plačući. “Šta ti se desilo?” – upita je Poslanik, a.s. zabrinuto. “Ošamario me je Ebu Džehl” – reče Fatima plačnim glasom. Poslanik, a.s., zagrli kćerkicu kako bi je smirio. Na iznenađenje svoje kćerkice, Poslanik, a.s., reče: “Idi Ebu Sufjanu i reci mu šta ti se desilo!” Fatima, r.a., posluša  te ode do Ebu Sufjana i ispriča mu šta se desilo, a on je uze za ručicu i odvede do kuće Ebu Džehla. “Ebu Džehle, jesi li ti ošamario Muhammedovu kćerku?” “Jesam” – reče Ebu Džehl. ” Fatima, ošamari ti njega sada!” – reče Ebu Sufjan,  a Fatima, r.a., iskoristi priliku i ošamari Ebu Džehla. “Ako se ne slažemo sa onim što njen otac govori, zar se moramo iskaljivati na djeci?“- urlao je Ebu Sufjan na Ebu Džehla. Fatima, r.a., se vrati  Poslaniku, a.s., ispriča mu šta se desilo, a Poslanik, a.s., podiže ruke i reče: “Allahumme la tensiha li Ebi Sufjan (Bože moj, ne zaboravi ovo Ebu Sufjanu).  Da li mi, danas, imamo ljude, koji poput Ebu Sufjana i Ebu Džehla nastavljaju tradiciju borbe protiv islamskih vrijednosti? Nažalost, imamo i gorih. Imamo ljude koji druge nazivaju „došlama“, koji su okupirali sve pozicije u gradu, te „prijete“ svojim boravkom egzistenciji domicijelnog stanovništva. Takvi više brinu o tome ko su „došle“,  nego što se brinu što ćemo sutra svi biti „ošle“ sa ovoga svijeta. I ne samo to. Ta netrpeljivost se prenosi na svu porodicu, djecu i one koji piju kahvu sa takvima. To nije radio čak ni Ebu Sufjan. Naprotiv, iako gorljivi neprijatelj Muhammeda, a.s., sve do oslobođenja Mekke, u razgovoru sa Heraklijem, nije izgovorio, niti jednu laž na Muhammeda, a.s. S druge strane, Ebu Džehl, iako je bio teži neprijatelj od Ebu Sufjana, bio je svjestan ljudskih kvaliteta Muhammeda,a.s., ali zavist mu nije dopustila da prihvati islam. I ova pojava je danas itekako prisutna u našem narodu. Ako je neko “moj“, on po automatizmu valja, a onaj ko nije moj i koga ne volim, on ne može nikada valjati, šta god da uradi. Muhammed, a.s., je nevjerniku iskazivao zahvalnost i poštovanje, a kamoli vjerniku. Na dan Bedra, prisjećajući se dobrote Mut`am ibn Adijjja, mušrika koji je umro u idolopoklonstvu, a koji mu je pomogao u najtežim trenucima misije, nakon povratka iz Taifa, Muhammed, a.s., govori: „Da  je Mut`am ibn Adijj živ i da zatraži od mene da oslobodim sve zarobljenike Bedra, sve bih mu ih ostavio (oslobodio).“