Propis klanjanja dvadeset rekata teravih-namaza

U narednim redovima rasvijetlit ćemo propise o teravih-namazu kroz navođenje i tumačenje hadisa Allahovog Poslanika, a.s.,  njegove prakse, prakse Pravednih halifa (el-hulefaur-rašidun) i drugih ashaba te mišljenja islamskih pravnika s posebnim osvrtom i naglaskom na stavove hanefijske pravne škole po pitanju propisa vezanih za teravih-namaz, broj njegovih rekata i način njegovoga klanjanja.

Cilj ovoga rada je ukazati na utemeljenost naše vjerske prakse u izvorima islama i stavovima islamskih pravnika iskazanim u sve četiri dominantne i živuće pravne škole te otkloniti moguće dileme i nedoumice u vezi s teravih-namazom koje se često nameću od strane nekih muslimana koji u pozivanju i želji da slijede autentičnu tradiciju Poslanika, a.s. 

Ustvari parcijalno i selektivno slijede samo ono za što oni misle da je od njega poteklo, zanemarujući pri tome znanstvenu i pravnu praksu muslimanskih učenjaka od najstarijih vremena do današnjega dana, nesvjesni da se radi o generacijama učenjaka ummeta koje su vremenski i suštinski bliže Poslaniku, a.s., i njegovom vremenu od kasnijih naraštaja, a koji su shodno njegovom svjedočenju najbolje generacije muslimana.

Vrijednost teravih-namaza Allahovog Poslanika, a. s.

Klanjanje ramazanskog kijama ili teravih-namaza uzrok je oprosta prethodnih grijeha.

Ebu Hurejre prenosi: „Allahov Poslanik, a. s.,  je podsticao na obavljanje kijama u mjesecu ramazanu (teravih-namaz) s tim da ih na to nije obavezao (azima) govoreći: ‘Ko bude klanjao ramazanski noćni namaz vjerujući i nadajući se Allahovoj milosti, bit će mu oprošteni prethodni grijesi.'“ 

Propis klanjanja teravih namaza

Klanjanje teravih-namaza je sunneti-muekkede, pritvrđeni sunnet, za muškarce i žene kod pravnika hanefijskog, šafijskog i hanbelijskog mezheba, dok je kod malikijskih pravnika pritvrđeni mendub i za muškarce i žene. 

Dokazi za to nalaze se u sunnetu Allahovog Poslanika, a. s. Također, da je klanjanje tereavih-namaza sunneti-muekkede, pritvrđeni sunnet, ili pak mendub kao kod Malikija, postoji konsenzus islamskih učenjaka, idžma’. 

Argument prema kojem je teravih-namaz sunneti-muekkede, pritvrđeni sunnet za muškarce i žene  jeste hadis Allahovog Poslanika, a. s.: „Uzvišeni Allah vam je post ramazana učinio strogom obavezom, a ja sam njegov noćni namaz (kijam ili teravih-namaz) učinio sunnetom.

Onaj ko bude postio mjesec ramazan i ko bude klanjao teravih-namaz vjerujući i nadajući se milosti bit će mu to otkup za ono što je prošlo (od grijeha).“ Teravih-namaz su redovno obavljali i nisu ga izostavljale Pravedne halife: Ebu Bekr, Omer, Osman i Alija, r. a.

Teravih-namaz bolje je i vrijednije klanjati u džematu u džamiji nego pojedinačno kod svoje kuće na što ukazuje već citirani hadis Allahovog Poslanika, a. s., kojeg prenosi Aiša, r. a., a koji svjedoči o tome da je Poslanik, a. s., jedno vrijeme teravih-namaz klanjao u džamiji u džematu, a da u tome ne ustraje, spriječila ga je isključivo bojazan da ga Uzvišeni Allah ne učini farzom (strogom obavezom.)

Njegovo klanjanje teravih-namaza u džematu u džamiji ukazuje na to da ga je bolje i vrijednije klanjati zajednički nego pojedinačno (napose).

Hanefijski učenjak El-Marginani u djelu El-Hidaje navodi stav hanefijskog mezheba prema kojem je klanjanje teravih-namaza u džematu kolektivni sunnet (sunneti-kifaje) na način da ukoliko bi ljudi jedne džamije odustali od džematskog klanjanja teravih-namaza time bi učinili ružno djelo. Ukoliko bi ga neki klanjali u džematu u džamiji, a neki ne, oni koji ga ne bi klanjali izostavili bi ono što je dobro (fadila).

Broj rekata teravih-namaza

Najveći broj učenjaka od vremena ashaba uključujući imame tri ehli-sunnetska mezheba: Ebu Hanifu, Eš-Šafiju i Ahmeda, smatraju da teravih-namaz ima dvadeset rekata, što je stav većine velikih imama ummeta poput: Es-Sevrija, Ibn Mubareka, En-Nevevija, Ibn Kudame i drugih, a zasnovano je na konsenzusu (idžma’) ashaba u vremenu Omer ibn Hataba po tome pitanju. 

Naime, hazreti Omer je okupio džemat u džamiji da klanja teravih-namaz za imamom, Ubejj ibn Ka’bom, i tada su klanjali dvadeset rekata teravih-namaza i tri rekata vitr-namaza.

Ibn Ebi Šejbe, Et-Tabarani, Abd ibn el-Humejd i El-Bejheki bilježe hadis, koji je po ocjeni brojnih učenjaka daif (slab), u kojem stoji da je Ibn Abbas rekao da je Allahov Poslanik, a. s., u ramazanu klanjao dvadeset rekata (teravih-namaza) i vitr u ramazanu.

U predanju ovog hadisa kod Abda ibn el-Humejde stoji da je Poslanik, a. s., klanjao dvadeset rekata u ramazanu s tri rekata vitr-namaza, a u El-Bejhekijevoj verziji ovog hadisa dodaje se da je Poslanik ,a. s. klanjao dvadeset rekata u ramazanu van džemata i vitr-namaz.

Iako učenjaci navedene hadise o broju rekata teravih-namaza smatraju daif (slabim) zbog izvjesnih slabosti u njihovom lancu prenosilaca (sened), oni ipak mogu poslužiti kao osnova stavu i praksi ashaba Allahovog Poslanika, a. s., i njihove usaglašenosti oko toga da je broj rekata teravih-namaza dvadeset uz klanjanje tri rekata vitr-namaza.

Mnoštvo je predanja ashaba iz vremena Omera, r. a., koji govore o tome da su on i drugi ashabi klanjali dvadeset rekata teravih namaza:

El-Bejheki bilježi predanje od Saiba ibn Jezida koji je rekao: „Ljudi su u vremenu Omera, r. a., klanjali dvadeset rekata u ramazanu učeći sure (miun). U vremenu Osmana, r. a., oslanjali bi se na štapove zbog težine stajanja na kijamu.

Slično predanje se prenosi od Jahja ibn Seida da je Omer, r. a., naredio čovjeku da klanja dvadeset rekata u noćima ramazana.Abdulaziz ibn Rufej’ prenosi da je Omer, r. a., u Medini naredio Ubejj b. Ka’bu da klanja ljudima u ramazanu dvadeset rekata i tri rekata vitr-namaza. Jezid ibn Ruman prenosi da su ljudi u vremenu Omera, r. a., klanjali dvadeset i tri rekata. Saib ibn Jezid prenosi da su ljudi u doba Omera, r. a., klanjali ramazanski kijam dvadeset i tri rekata. 

Iz svega navedenog jasno je da niko od ashaba nije negirao klanjanje dvadeset rekata teravih-namaza, nego je to potvrđeno i kod Omera, Osmana i Alije, r. a., u čemu su ih drugi ashabi podržali. 

Također, ni od Aiše, r. a., niti od Abdullaha ibn Omera i Abdullaha b. Mes'uda, r. a., koji su bili veliki poznavaoci sunneta, nije preneseno da su smatrali da je klanjanje dvadeset rekata teravih-namaza suprotno sunnetu. Ni od jednog ashaba nije preneseno drukčije mišljenje niti protivljenje klanjanju više od osam rekata teravih-namaza, a da se to desilo, sigurno bi bilo preneseno od njih kao što su prenesena mnoga razilaženja po drugim pitanjima.  

Imam Et-Tahtavi u svojoj Hašiji tvrdi da po pitanju klanjanja dvadeset rekata teravih-namaza postoji idžma – konsenzus ashaba.

Broj selama u teravih-namazu

Važno pitanje na koje je potrebno osvrnuti se jeste broj selama tokom klanjanja dvadeset rekata teravih-namaza. Shodno tradiciji klanjanja teravije kod Bošnjaka selam se predaje nakon svaka četiri rekata, a iza svaka dva rekata na prvom sjedenju uči se et-tehijjatu i salavati do dove.

Teravih-namaz se, shodno stavu hanefijskoga mezheba, može klanjati na dva načina. Prema prvom, selam se predaje nakon svaka dva rekata, kao kod sabahskih sunneta. Shodno ovom načinu, teravih-namaz ima deset kadei-ehira (posljednjih sjedenja) i deset selama. Ovaj način klanjanja zasnovan je na sunnetu Allahovog Poslanika, a. s.

Prenosi da je Vjerovjesnik, a. s., rekao: „Noćni namaz se klanja dva po dva rekata…“ 

Drugi način klanjanja teravih-namaza, prema hanefijskom mezhebu, jeste da se selam predaje poslije svaka četiri rekata, kao kod ikindijskih ili jacijskih sunneta. Predavanje selama nakon svaka četiri rekata teravih-namaza, uz obavezno prvo sjedenje (kadei-ula) nakon svaka dva rekata, prisutna je i utemeljena praksa u hanefijskom mezhebu.

Ebu Hanife  smatrao je da je bolje i vrijednije predati selam nakon svaka četiri rekata. Stav imama Ebu Hanife o mogućnosti i preferenciji predavanja selama nakon četiri rekata kod teravih-namaza i drugih noćnih nafila utemeljen je na slijedećem hadisu: „Ebu Seleme ibn Abdurrahman prenosi da je upitao Aišu, r. a.: „Kakav je bio namaz Allahovog Poslanika, a. s., u ramazanu?“ Ona mu je odgovorila: „Allahov Poslanik ni u ramazanu ni izvan njega nije povećavao broj rekata iznad jedanaest. Klanjao bi četiri i ne pitaj o njihovoj ljepoti i dužini, a potom bi klanjao druga četiri i ne pitaj o njihovoj ljepoti i dužini, a na kraju bi klanjao tri rekata.'“ 

Jasno je, dakle, da je i tradicija Bošnjaka muslimana koji teravih-namaz bez izuzetka klanjaju s predavanjem selama nakon svaka četiri rekata utemeljena na sunnetu Allahovog Poslanika, a. s.

(Iz knjige Ramazanske rasprave koja je nedavno objavljena u izdanju Instituta za islamsku tradiciju Bošnjaka i El-Kalema, a može se nabaviti na „Ramazanskom salonu knjige“ u Gazi Husrev-begovoj biblioteci svaki radni dan od  3. do 28. marta 2025. godine)

(Preporod.info)